Мақолада феъл синонимларидан фойдаланиш усуллари билан боғлиқ масалалар муҳокама қилинади. Хусусан, синонимикани ўрганиш билан боғлиқ масалалар доираси кенг эканлиги таъкидланган. Феъл синонимларидан фойдаланиш усулларини ўрганиш ҳам амалий, ҳам назарий жиҳатдан қизиқиш уйғотади. У чуқур ижтимоий илдизларга эга ва нутқ маданияти масалалари билан чамбарчас боғлиқ бўлиб, улар нафақат тил меъёрларини, балки лисоний воситаларни моҳирона онгли равишда танлашни, шунингдек улардан мақсадга мувофиқ фойдаланишни қамраб олади. Форс тилининг услубий фарқланиши, феълларнинг таркибий хилма-хиллиги феъл синонимларидан фойдаланишнинг турли усулларини ишлаб чиқиш учун кенг имкониятлар очиб беради. Феъл синонимларидан фойдаланишнинг турли усулларини ишлаб чиқишда нафақат мураккаб феълларнинг феъл қисми, балки номинал қисми ҳам иштирок этади. Бундан ташқари, баёнотга турли хил услубий соялар бериш учун турли хил идиоматик феъл фразеологик бирликлари ишлатилади. Тилда ривожланган синонимиянинг мавжудлиги бу тил бойлигининг кўрсаткичидир. Синонимларнинг функционал қиймати нутқда амалга оширилади. Шунинг учун синонимлардан фойдаланганда синонимларнинг индивидуал белгиларини очиб беришга, уларнинг характерли хусусиятларини таъкидлашга, ифода этилган ифода кучини оширишга ёки аксинча, камайтиришга ёрдам берадиган маълум техникалар ишлаб чиқилади. Бошқа томондан, синонимларнинг характерли хусусиятлари хилма-хилдир. Бунинг сабаби стилистик ва эмоционал ранг бериш, образлилик, уюшқоқлик. Шунинг учун синонимлардан фойдаланиш усуллари ва уларнинг услубий функциялари алоҳида қизиқиш уйғотади.
Мақола “Ромео ва Жульетта” асари таржимасида такрор воситасининг берилиш усулларига бағишланган. Ушбу асар аслияти ва таржимасидаги такрор воситанинг иштироки, аҳамияти хусусида мулоҳаза юритилади. Такрорнинг ҳиссий таъсирчанликни оширувчи хусусияти тадқиқ этилади. Тилшуносликда нутқнинг таъсирчанлигини таъминлаш мақсадида бир неча ифода воситалари қўлланилади. Улардан бири такрор бўлиб, у сўзловчи нутқини таъсирчан қилиб ифодалаш ва тингловчида маълум воқеа ёхуд ҳодисага нисбатан ҳиссий қўзғалишни уйғотиш ҳамда нутқдаги маълум баёнларни алоҳида таъкидлаш учун хизмат қилади. Ундан гапирувчи шахс кучли ҳис-ҳаяжон таъсири остида бўлганида фойдаланилади. Такрор кенг тарқалган стилистик услублардан бири сифатида ҳар хил жанрлар, ранг-баранг асарлар ҳамда турли матнларда учрайди. Стилистик усул сифатида такрорнинг хоссалари китобхон ҳис-туйғулари ва кайфиятига ҳавола этилиб, унинг онгидаги мулоҳазаларни кучайтиради, мустаҳкамлайди. Шунинг учун ҳам, фикримизча такрорнинг асосий стилистик функцияси ўқувчи ёхуд тингловчига кучли ҳис-ҳаяжон ва нафосатни сингдирувчи функциясидир. Бундай таъсирнинг кучи нафақат товушли ва лексик мазмунга эга такрорланувчи бирликларда намоён бўлади, балки бир неча бор қўлланувчи у ёки бу тил бирликларининг мазкур контекстдаги алоқавий ва масофавий такрорланиши билан ҳам изоҳланади. Шундай қилиб, алоқавий такрорларнинг асосий функцияси ўқувчи ёки тингловчининг бутун диққатини ифоданинг эмоционаллиги ва экспрессивлигига тортиш, шунингдек, мат оҳангини яратиш ҳисобланади. Ёнма-ён (биринчи гапнинг охири ва иккинчи гапнинг бошида) келган такрор сўзлар матн мазмунининг ривожи билан ҳамоҳанг ҳолда доимо янги ёки қўшимча маълумот беради. Ўзига хос кўпфункциялилик ичида алоҳида ажралиб турадигани – масофавий такрордир. Улар вертикал қофияни юзага келтириб, шеърий образдаги ифодавийликни кучайтириш учун ёрдам беради. Масофавий такрорлар ҳам ёнма-ён (биринчи гапнинг охири ва иккинчи гапнинг бошида) келадиган такрорлар каби вертикал ёки горизонтал такрорларни вужудга келтириб, ахборот узатишда, шеърий асарларда тузилмавий-семантик алоқа ўрнатишда иштирок этади.
Мазкур мақолада С. Моэмнинг “The Moon and Sixpence” романидаги бадиий образларни яратишда қўлланилган стилистик ва экспрессив воситалари таҳлил қилинган
Ushbu maqolada mualliflar N. Gumilyov asarlarining tojik tiliga badiiy tarjimasining stilistik xususiyatlarini ko‘rib chiqadilar. Dunyo xalqlari adabiyotida juda koʻp badiiy asarlar yaratgan N. S. Gumilyov nasri alohida oʻrin tutadi. Bular zamonaviy rus adabiyotida markaziy o'rinni egallagan "Qora general", "Katta hikoyalar" romanlari. Uning asarlari shaklan milliy va mazmunan chuqur bo‘lib, dunyoning boshqa mamlakatlarida ham keng tarqalgan.
The article is about Stylistic device of metaphor and its role in creating imagery, to be specific creating visual imagery in literary texts. The extracts taken from the novel “A Dance with Dragons” by George R. R. Martin are analyzed from stylistic point of view.
Тадқиқот объекти: мулоқот шахсини вокелантирувчи бадиий диалог.
Тадқиқотнинг мақсади: мулоқот шахси намунасини унинг бадиий диалогда воқеланган когнитив дискурсив хусусиятларидан келиб чиққан ҳолда шакллантириш.
Тадқиқот методлари: тавсифий метод, стилистик анализ, коммуникатив-прагматик метод, когнитив моделлаштириш методи, параметризация методи, инференция методи, маданиятлараро қиёслаш методи.
Олинган натижалар ва уларнинг янгилиги: 1) мулоқот шахсининг модели семантик-стилистик, коммуникатив-прагматик, лингвокогнитив ва лингвомаданий сатхлар йиғиндиси асосида аниқланди; 2) бадиий дискурсда «ажратилганлик» когнитив тамойилиини амалга оширувчи мулокот шахсининг семантик-стилистик ва прагматик кўрсаткичлари ўрганилди; 3) мулокот шахси унинг когнитив моделини белгиловчи концептуал белгилар асосида тадкик қилинди; 4) Мулокот шахси тадқиқ қилинаётган муаммолар доирасига бадиий диалогда маданий концептларнинг воқеланиши ва унинг миллий-маданий ўзига хослиги, алоҳида намаунавий турларини фарқлари масалаларини хам қамраб оладиган лингвокултурологик ёндашув асосида ўрганилди.
Амалий ахамияти: тадқикот иши натижаларидан матн интерпретацияси, когнитив лингвистика, стилистика, лингвокультурология фанлари бўйича маъруза ва семинар машғулот дарсларнини ўтказишда, диссертациялар, дарсликлар, ўкув қўлланмалар ёзишда фойдаланиш мумкин.
Татбиқ этиш даражаси ва унинг самарадорлигн: Тадқикот натижалари олий ўкув юртларининг инглиз филологияси факультетларида стилистика ва матн тахлили, қиёсий стилистика, матн лингвистикаси, когнитив тилшунослик фанлари бўйича маъруза ва амалий машғулот дарсларини олиб боришда қўлланилмоқда.
Қўлланиш соҳаси: умумий тилшунослик, когнитив лингвистика, матн интерпретацияси, лингвокультурология, гендер лингвистикаси.
The given article is devoted to the peculiarities of translating poetic stylistic devices. A problem that has bedeviled generations of translators is, “What is a satisfactory translation?” There exist numerous and varied answers to this question from different theoretical perspectives and from different translators and translation scholars.
Мақолада турли рангбаранглик ва йирикликдаги қоракўл қўзиларида рангнинг ўтиш кескинлигининг намоён бўлиш хусусиятларини ўрганиш бўйича олинган натижалар ёритилган.
Мақолада сур рангли қоракўл қўзиларида жун толасининг пигментланиш даражасининг қўзилар ўлчами ва рангбаранглигига боғлиқлигини ўрганиш бўйича олинган натижалар ёритилган.